Plan reorganizacije koji se podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka naziva se Unapred pripremljen plan reorganizacije.
Na Unapred pripremljen plan reorganizacije se primenjuje najveći deo zakonskih odredbi koje se odnose i na reorganizaciju u uslovima već uvedenog stečaja, ali između ova dva plana postoje i značajne razlike.
Unapred pripremljen plan reorganizacije u praksi podnosi stečajni dužnik (jer je teško pretpostaviti da bi to mogao da uradi poverilac), uz uslov da već postoji neki od stečajnih razloga.
Treba imati u vidu da se Unapred pripremljeni plan reorganizacije podnosi i usvaja pre izvršene prijave potraživanja i utvrđivanja njihove osnovanosti, zbog čega se mora uvažiti spisak poverilaca sa iznosima potraživanja iz plana. Međutim, upravo zbog toga stečajni sudija može priznati pravo glasa i poveriocu koji nije bio naveden, u cilju sprečavanja moguće zloupotrebe u smislu da u planu svesno budu zaobiđeni pojedini poverioci u korist onih koji su više naklonjeni njegovom usvajanju.

Uz Plan je potrebno pripremiti i vanredni izveštaj revizora sa stanjem poslovnih knjiga najkasnije 60 dana pre podnošenja Unapred pripremljenog plana reorganizacije.

Sledeća značajna osobenost Unapred pripremljenog plana reorganizacije jeste postizanje prethodnog sporazuma dužnika i većinskih poverilaca svake predviđene klase o tome da se njihovi međusobni odnosi urede na način koji se predlaže ovim planom.

Kada se na sazvanom ročištu Unapred pripremljeni plan reorganizacije usvoji, stečajni sudija rešenjem istovremeno otvara stečajni postupak, potvrđuje usvajanje plana i obustavlja stečajni postupak, a Unapred pripremljeni plan reorganizacije postaje izvršna isprava koja se smatra ugovorom za izmirenje potraživanja.

O reorganizaciji preduzeća koja su u stečaju kao i onih preduzeća kod kojih postoje razlozi za njegovo uvođenje detaljnije se možete upoznati u Zakonu o stečaju.